Parkinsonova bolest – ishrana i preparati

Preparati kod parkinsonove bolesti

Parkinsonova bolest je hronična bolest mozga, koja brzo napreduje i koja još nije izlečiva. Ona pogađa, pre svega, 1 – 2 % celokupne populacije starije od 60 godina. Bolest nastaje usled degeneracije nervnih ćelija u centralnom nervnom sistemu koje su zadužene za stvaranje dopamina, važnog neurotransmitera (semiohemikalija). Pošto nema ovih ćelija, u mozgu dolazi do smanjene „komunikacije“ dopamina u mozgu.

Bolest počinje blagim drhtanjem (tremorom) ruku i nogu; kako bolest napreduje, dodatno dolazi do ukočenosti mišića; drhtanje se pogoršava, dok na kraju i najmanja aktivnost i pokreti ne počnu da predstavljaju problem. Pacijenti oboleli od Parkinsonove bolesti, obično se leče L-dopom (amino-kiselina koja se u mozgu pretvara u dopamin). Time se delimično ponovo uspostavlja „komunikacija“ dopamina u mozgu, a simptomi se ublažavaju. Pacijenti, nažalost, vremenom sve lošije reaguju na ovu terapiju.

Preporuke za način ishrane:

Dijeta koja sadrži malo proteina može da bude korisna za pacijente sa Parknsonovom bolešću. L-dopa je jedna od razlicitih amino-kiselina koje se međusobno bore za ulazak iz krvotoka u mozak. Za vreme teapije L-dopom, ograničenje udela proteina smanjuje „konkurenciju“ drugih amino-kiselina, što L-dope olakšava ulazak u mozak.
 

Kod terapije L-dopom, problem je što njegovo dejstvo tokom dana nepredvidivo oscilira. Ograničenje unosa proteina može da smanji te oscilacije i da poveća dejstvo L-dopa, posebno ako se veći deo proteina unosi uveče. Oštećenja koja stvaraju slobodni radikali, izgleda da, takođe imaju ulogu kod Parkinsonove bolesti. Način ishrane, koji je bogat prirodnim antioksidantima (npr. vitamin C, E, i betakarotin), može da smanji rizik od pojave Parkinsonove bolesti, a tamo gde je već nastala, da uspori njeno napredovanje. Ishrana bogata masnoćama je nepovoljna za pacijente sa Parkinsonovom bolešću, pošto takva ishrana podstiče stvaranje slobodnih radikala.

 

Posebne napomene:

 

  • Trovanje pesticidima i teškim metalima – posebno aluminijumom i živom, može da podstakne pojavu Parkinsonove bolesti. Preporučuje se analiza  na teške metale.
  • Nove studije su pokazale da i visoke vrednosti homocisteina u krvi mogu da imaju negativni efekat na nervne ćelije.
  • Izbegavajte gvožđe i mangan u visokim dozama, pošto oni mogu da pogoršaju Parkinsonovu bolest.

Preporučene hranljive supstance kod Parkinsonove bolesti:

Hranljiva supstanca
Preporučene dnevne doze
Komentari
2 – 3 g vitamina E,
200 – 400 mcg selena
Antioksidansi štite od raspada ćelija. Počnite sa 400 mg vitamina E i postepeno povećajte dozu tokom nekoliko nedelja. Uzimati uvek zajedno sa vitaminom C.
3 – 4 g
Ublažava simptome, pogotovo ako se koristi kao propratna mera uz terapiju L-dopom.
Izbalansiran sastav koji sadrži minimalno 0,4 mg folne kiseline, 50 mg niacina
i 50 mg vitamina B6
Pažnja! Zajedno sa L-dopom ne treba uzimati veće doze vitamina B6, sem ako dodatno nije prepisan neki odgovarajući lek (karbiddopa ili benserazid).
Gama-linoleinska kiselina (GLK)
2 – 4 g,
Posebno delotvorna u smanjenju drhtanja.
Alfa-liponska kiselina
1 – 1,5 g
Štiti od hidroksilnih radikala i vodonik-peroksida; povećava intercelularni sadržaj glutationa; to pokazuje važnu funkciju cerebralno delujućeg antioksidansa.
Osim toga, izbacuje teške metale.
L-tirozin
minimalno 2 – 4 g na dan
(tokom 6 meseci)
L-tirozin može da dopre u mozak i tamo da se pretvori u dopamin. Predstavlja delotvornu alternativu L-dopi, posebno tamo gde L-dopa ima neželjene propratne pojave.
L-metionin
2 – 3 g
Počnite sa 1 g i povećavajte dozu tokom nekoliko nedelja. Može da popravi pokretljivost, snagu, raspoloženje, san. Ostaje delotvoran i kada popusti dejstvo L-dopa.
300 – 1200 mg
Poboljšanje simptoma i stabilizacija bolesti.
NADH
10 – 20 mg
Znacajno ublažavanje simptoma.
Vitamin B1
90 mg
Poboljšanje motorike. (dužina uzimanja: 6 meseci).

Preporučeni preparati: