Hipotireoza – smanjena funkcija štitne žlezde

hipotireoza, hipotiroidizam, smanjena funkcija stitne zlezde

Hipotireoza

Hipotireoza je stručan medicinski izraz za lenju štitnu žlezdu, koja ne stvara dovoljno hormona. Štitasta žlezda se nalazi u donjem delu vrata i stvara jedan hormon, koji upravlja važnim funkcijama organizma i ima dalekosežan uticaj na rad svih ćelija organizma. Ozbiljno umanjen rad štitne žlezde može se prepoznati na osnovu jasnih, nedvosmislenih naznaka. Ako tokom dužeg vremenskog perioda nedostaje hormon štitne žlezde, štitna žlezda to pokušava da otkloni, tako što se uvećava. To dovodi do prepoznatljivog oboljenja vrata, tzv. gušavost. Već i minimalan nedostatak hormona štitne žlezde može da dovede do mnogobrojnih zdravstvenih problema, a minimalni nedostaci hormona štitne žlezde teško su merljivi. Lakši, ali primetni slučajevi hipotireoze su rasprostranjena pojava, pre svega kod žena i starije populacije. Lenjost štitne žlezde može da potiče od  lošeg načina ishrane (premalo selena, gvožđa, joda, vitamina A i različitih B-vitamina), zloupotrebe droga i lošeg podnošenja nekih namirnica. Ona se može dovesti u vezu i sa određenim aditivima u namirnicama koji „blokiraju“ rad štitne žlezde.
 

Preporuke za način ishrane:

Određene namirnice, ako se jedu presne i u velikim količinama, mogu da blokiraju hormon štitne žlezde. Tu pored ostalih spadaju kupus, jaja, kikiriki, pinjole i proso. Osobe koje imaju lenju štitnu žlezdu trebalo bi ove namirnice da jedu samo skuvane (kuvanje uništava supstance koje štete štitnoj žlezdi). Jod je neizostavan element hormona štitne žlezde. Bez dovoljno joda ne može uopšte da se stvara taj hormon. Morski plodovi, npr. školjke, ostrige, jastog, sardine i slatkovodne ribe, morske alge i morska so su namirnice koje u sebi sadrže najviše prirodnog joda. Osobe koje pate od hipotireoze imaju često blagu anemiju, pošto raspolažu sa nedovoljno gvožđa i folne kiseline. Takve osobe treba svakodnevno da jedu namirnice koje su bogate gvožđem i folnom kiselinom. Hipotireoza povećava vrednosti holesterola i masnoća  u krvi. Zato je preporučljjivo da se izbegavaju zasićene masnoće (masnoće životinjskog porekla) koje još više ubrzavaju ovaj proces. Hipotireoza, osim toga, usporava i celokupni metabolizam i time povećava verovatnoću za povećanjem telesne težine. Osobe koje pate od ovog oboljenja trebalo bi svesno da unose manje kalorija, kako bi izbegle nepotrebno povećanje telesne težine.

Potrebne hranljive supstance kod hipotireoze:

Hranljiva supstanca
Preporučene dnevne doze
Komentari
10.000 IJ; u obliku retinola, a ne u obliku beta karotina
Visoke doze vitamina A uzimati samo uz nadzor lekara. Važan je za stvaranje hormona štitaste žlezde. Hipotireoza sputava pretvaranje karotinoida iz namirnica u vitamin A, a to snižava vrednost vitamina A u organizmu.
Visoko doziran, minimalno 5 mg riboflavina (B2), niacina i vitamina B6.
Potreban za stvaranje hormona štitne žlezde.
Jod
150 – 300 μg
Jod je neizostavan element štitne žlezde. a nedovoljna snaabdevenost njime vodi u hipotireozu. Ali ne uzimajte više od 1 g joda dnevno, pošto veoma visoke doze joda mogu da ugroze rad štitne žlezde.
200 μg
Neizostavan za stimulaciju hormona štitne žlezde, nedovoljno selena vodi u hipotireozu.
30 mg
Zajedno sa vitaminom A važan za stvaranje hormona štitne žlezde.
15 – 50 mg
Nedostatak gvožđa inhibira apsorpciju joda.

Preporučeni dodatak ishrani: